I pored brižljivo planiranog odlaska ipak se neke stvari ne mogu isplanirati do kraja.Na primer, šta poneti sa sobom a šta ostaviti.Istina je da sam ja pre ovoga već imao jedno veliko spremanje u kojem sam iščistio ogroman broj stvari i ostavio najpotrebnije, ali sad od tog najpotrebnijeg moram izabrati najnajpotrebnije.

Pre svega, prilikom odlaska morate se rukovoditi prevoznim sredstvom kojim putujete.Ja sam mogao izabrati

a) autobus: sredstvo za prevoz putnika i robe, pretpostavlja se da je počelo sa korišćenjem 1826 u francuskoj i služilo za prevoz putnika do javnih kupatila.Minus:veoma nepopularno za put na duge relacije krupnih ljudi (aka shadowdancer) ma koliko spratova i 'udobnih' sedišta imali, još gore ako se mora u onu mizeriju koja se zove Weseli Centar, a najgora je kombinacija svega navedenog sa vozačem koji vreme prekraćuje uz Južni Vetar.Plus: jeftin prevoz prtljaga ali ograničene količine.

b) voz: prve varijante voza se javljaju u Nemačkoj 1550 godine ali u zaprežnoj varijanti; vatreni konj se pojavljuje 1776 u Velikooj Britaniji.Plus: može se zakupiti kabina sa krevetom, protegnuti noge kad je potrebno, probati postati novi solunac vagon restorana, jeftin prenos prtljaga u većim količinama.Minus: presedanje (ne volEm presedanje nikako, pa i još manje od toga).

c)avion: popularna braća Wright (mada bi sad oni PERFEKCIONISTI rekli da još od Da Vinčija potiče ta ideja) su uradila to što su uradila i mi zato danas imamo šta...pa JAT naravno.Minus: loša usluga, karta košta kao kod drugih prevoznika koji i daju nekakav kvalitet, ograničenost (kako količine prtljaga tako i službenika), sendviči koje daju u letu su poluodleđeni, itd...Plus: plus...plus...plus...hmmm...    .......

No, službenici u JAT servisu su me obavestili kako mogu poneti 20kg ličnog prtljaga i 40kg pratećeg prtljaga.Ako je prateći prtljag preko 40kg plaća se dopunska karta po formuli

 ((ukupna težina) - 40)*5eur

Pa stvarno, na kartu od 300eur da doplaćujem još 100 ili 200 eur na prtljag...E nećete ga majci.Lepo spakujem u ručni prtljag notebook, sve potrebne papire, ikonu i molitvenik mog pretka pope Mateje koji je službu obavljao u vreme Karađorđa, drage stvari mojih roditelja, sve ostalo što mi je bitno i stvari za prvu ispomoć ubacim u kofer i tako se pripremim za poletanje.A onda me je u trenutku sustigla pomisao, tačnije iz nekog razloga mi je film proleteo kroz glavu od kako sam bio klinac, kuda sam sve bio, šta i sa kim radio, proslave, rođendani, ispraćaji, događaji u kući i napolju, raznorazni pokloni, roditelji, rodbina...i tri decenije svog tog života koji je stao u jedan kofer.Nije da se žalim, svesno sam ušao u ceo poduhvat koji se sad odigrava, imam planove o sopstvenom životu i porodici, jednostavno sama ta pomisao...

tri decenije života i uspomena u jedan kofer...

a onda se trgnuh i odoh pod tuš da sperem sa sebe žurbu tog dana.

Dok sam se pakovao zove me drugar R. i kaže:

Ja sam na NBGD, nemoj da pobegneš a da se ne vidimo, imam nešto za tebe i D.

Spremio se, uredio, pada veče (ne sedam u meče već u YUGA), sneg veje na sve strane.Ja uključio muziku (Chris Rea, Road to hell), grejanje i ljutim se onako srpski zašto vozači ispred mene po tom kijametu u boljim kolima idu 50.Kako god, kod Arene se nađem sa R. i čovek mi daje origami posvetu i čokolade best buy i made in serbia.Ljudi, čokolade su odlične a i kao poklon su veoma reprezentativne i firma se zove adore chocolat.Štaviše pred poletanje su me zaustavljali i pitali da li sam ih kupio na aerodromu.Dok smo stajali tako na vejavici, on pod kišobranom ja pod kapuljačom, zahvalio sam mu se na poklonu i pružili smo jedan drugom ruku da se pozdravimo.

Ako ti ikad nešto zatreba, reče R.Znam, odgovorio sam.

Neke stvari je bolje ne završiti.Ipak smo mi muški, ne glumimo u chick movies.Seo sam u auto, trubnuo mu za pozdrav i odvezao se u sneg, do kuma, kod kojeg sam proveo do sada poslednje veče u BG.