Pre nekoliko meseci ( tačnije 7 meseci ) pisah o tome kako izgleda polaganje teorijskog dela vozačkog ispita u Holandiji mi miloj.

E sad, neko bi rekao: šta si čeka'a toliko da polažeš praktični deo... Ali, ko malo obrati pažnje videće da sam bio zauzet mesecima... A postoji i još jedan razlog...

No da krenem od napred: pre dva meseca sam presekao da trebam Jopet početi sa časovima i da dobijem više tu dozvolu. Malo zbog sebe a malo i zbog pritisaka sa strane, u stilu podFakivanja: vidi kako je on iz prve a ti ništa, ako i ti ne položiš iz prve ubićemo te od podFakivanja, itd...

Nazovem dobro poznat broj i kažem: Jozo, daj vode! A onda partizani poiskakaše iz žbunja i iza drveća i pohvatasmo ustaše! ( ko se seti odakle ovo - seti se; QQ koliko ostarih... ).

Aj sad ozbiljno, stvarno ja nazovem Jozu i kažem da hoću da polažem a on me iznenadi sa odgovorom...

- Znaš, kaže on, malo se promenila pravila. Sad ne možeš tek tako da zakažeš polaganje ispita, moram zatražiti preko interneta kad su slobodni datumi i koja vremena, da mi ti to potvrdiš i da me autorizuješ, onda da potvrdim sa CBRom i samo da znaš da kad potvrdiš datum nema menjanja! A sad daj 240 eura za ispit...

- Izvinite molim, pitao sam ja, kol'ko košta kad unutra plačem? - prođe mi kroz glavu nedavni koncert dragog mi Bore u BG. 

Mene nešto preseče, čekaj stani, kako nema menjanja? Ako se nešto desi, ako se razbolim, ako...Nešto, otkud znam šta!

- Potrudi se da ne bude, odgovori Jozo. Ako se razboliš može se odgoditi ali ti treba jedno 15 potrda od raznih lekara da apsolutno i nikako nisi u stanju da upravljaš vozilom na taj dan i dozvoliće ti promenu. Ali ti vraćaju 20% manje... Manipulativni troškovi, znaš...

Znam znam, manipulacija; mislim se u sebi ali šta ću. Izbacih guju iz novčanika i odvojih 240 eur za prijavu ispita. 

- E, a sad za časove, nastavlja on. Vidiš, pošto si već vozio mislim da ti neće trebati mnogo; nekih desetak časova da malo uvežbaš pravila i da se prilagodiš ovdašnjim uslovima. To je odokativno 400 eur.

Ako presaberem sve troškove, polaganje me je ukupno izašlo oko 760 eura. Mada, koliko čitam novine ( long live Kurir - pravda za Radisava! ) ni u rodnoj mi zemlji neće biti sad nešto jeftinije to polaganje. A opet mi je ne bi priznavali ovde...

Dogovorismo se mi za taktiku. Svaki dan, 6 dana, po sat i po do dva vožnje sabajle po tuširanju. To mi je najviše prijalo, kao sportisti kad ulaze u formu tako sam i ja ubrzano postizao ono što mi treba. Ali ipak...u nekim trenucima mi se činilo da nikad nisam seo za volan koliko mi je govorio da obraćam pažnju na ovo, na ono itd... Ali to i nije loše jer jednostavno upozorava šta najviše gledaju.

Kad podvučem crtu, ovde gledaju sledeće: da li gledaš ( zveraš ) na sve strane, da li održavaš odstojanje, da li se propisanom brzinom uključuješ (i isključuješ ) na autoput i da li usporavaš tok vožnje u gradu. Ako nešto od ovoga nije kakotreba mala je verovatnoća da će kandidat proći.

Zakazasmo datum polaganja u decembru, 15. Malo mi bilo frka jer decembar, zima, da nas ne iznenadi sneg... Ali, vreme bilo fenomenalno, jedino što je sunce bilo toliko oštro da sam morao nositi naočare za sunce. U određeno vreme dolazimo do vrata prostorije u kojoj se nalazi određen broj numerisanih stolova, i za svakim stolom sedi egzaminator ( ispitivač ) koji proverava znanje kandidata. Nakon oglasa na spikeru da možemo ući unutra, priđosmo instruktor i ja stolu broj 3 a za njim sedi malo stariji holanđanin. Pozdravismo se mi i on mi prekontrolisao papire, proverio podatke, proverio potvrdu o položenoj teoriji i onda smo krenuli ka autu.

Ovde moram napomenuti da, ako ste baš baksuz, dalji tok ispita izgleda ovako: dolazite do auta, proverava se vaše znanje o ispravnosti automobila ( komandna tabla, prekidači, gume, pritisak, gorivo, itd...) i kaže vam se da krenete u vožnju. Po novom, postoje tri mogućnosti

1. da vozite po navođenju egzaminatora

2. da vozite do orijentirne tačke ( primer bi bio da egzaminator kaže da vozite do određene zgrade u daljini )

3. da vozite uz navigaciju

Samo egzaminator može odrediti na koji način se polaže. Uz to, obavezan je izlazak na autoput, obavezan je deo praćenja pravca ( tipa: od ovog skretanja prat pravac Roterdam dok ne kažem drugačije ), obavezna su manevrisanja ( kao što rekoh, ako ste baksuz dobićete i polukružno, zaustavljanje na putu, parkiranje, kružni tok i gomila drugih stvari ) i nakon svega toga vraćate se odakle ste i krenuli, parkirate auto u redosledu: menjač u ler, ručna, gasi svetla, gasi motor, desnom rukom otvaraj vrata ( da bi bacio polged preko levog ramena ) i sedate za sto sa početka priče. Tek tada kažu da li ste prošli ili ne. Koliko sam razumeo to je zato što neki znaju postati vrlo nasilni ako im se kaže da su pali pa se te radi u bezbednom okruženju.

A pada se, o da....

Enivej, sedoh ja u auto nakon što je moj egzaminator čuo da sam ja već vozio i kaže da vozim do mog stana. Ja se malo iznenadio al rekoh OK, samo me je navodio dok nismo izašli na autoput, tek nakon toga sam znao dalje. Ne mogu za par dana sve naučiti :)

I dok sam vozio pričali mi o svemu: kad sam došao, kako i šta mi se sviđa ovde, kako je u Srbiji, kako se dole vozi, i povremeno me je upućivao kuda da vozim. Kad smo išli kroz moju ulicu u jednom trenutku mu rekoh

- Ovde ja živim, iznad toga...

A on odgovara

- U onoj tamo zgradi, na samom ćošku, na trećem spratu sam ja upoznao moju suprugu...

Zamalo na piće da odemo :)

Od svega, ja sam vozio po autoputu, uradio polukružni na ulici, prošao kružni tok i uputili se nazad. 

Što se egzaminatora tiče, boljeg nisam mogao naći. Samo mi je davao instrukcije bez da mi namerno stvara nervozu ( kao što gomila drugih zna ) i gleda da li znam da vozim. Kad sam parkirao auto odakle smo i pošli, seli smo za sto i tad mi je pružio ruku i čestitao. To je signal da sam prošao.

Yoohooo!

Bez obzira da li ste pali ili prošli, obavezno će vam reći trebate li šta usavršiti. Uzimate svoje papire i  bežite iz CBRa :) 

Dozvola se može zatražiti najranije sutradan, dok odluka prođe kroz sistem, i tražite je u svojoj opštini uz plaćanje nadoknade od 50 eura i priloženu fotografiju za dozvolu ( fotografisanje je 10 eur ). 

Sad kad provrtim film, ja sam vozio sigurno i 'vozački', nisam se striktno držao onog što oni traže. Ali sam imao i sreću da naiđem na stvarno korektnog egzaminatora, koj samo gleda da li znam da vozim ili ne. Da sam dobio bilo koga drugog sumnjam da bih položio po njihovim merilima.

Vi koji tek trebate polagati, znajte da postoji šansa da prođete kao i ja, ali je mnogo veća verovatnoća da dobijete nekoga mnoogoo striktnijeg u pravilima polaganja i zato dobro obratite pažnju dok učite jer CBR je strahovito profitabilna državna firma.

Ne moram ništa više reći, ko razume - shvatiće.

A sutra, bajkom na posao, ko će voziti u ovoj loodnici...