[ Generalna ] 25 Mart, 2008 18:37

Ne ne, niJesam brezobrazan no sam zaboravan. Zaboravio sam napisati i opisati putesestvije koje je prethodilo odlasku u Dizeldorf.

Nesto pre mog odlaska za SER bili smo u B, u jednom od svetskih trgovinskih centara dijamantima. U tom gradu pocinje i prica filma 'Snatch'. Yep, radi se o Antverpenu.

--------------------------Intermezzo-------------------------

prije nego li nastavim dalje ja MORAM uputiti jednu ozbiljnu kritiku dmc-u & drugim adminima: gospodo, 2MB prostora za slike je jako malo! Znam da postoji mogusnost linkovanja na imageshack i druge sajtove, ali stvarno...Dajte ljudima vise prostora :)

------------------------kraj intermezza-----------------------

Zaista sam se radovao odlasku u B. Ima i dobrih razloga za to od kojih mogu navesti dva:

1. oni koji me iole citaju mogu i da pretpostave da se radi o belgijskom piwu, za koje sam vec nekoliko puta napisao da su odlicna

2. cokolada. Nisam siguran ima li koga da nije cuo za Belgijsku cokoladu.

Sedosmo u auto jedno jutro i djiha djiha cetiri tocka....

Evo kako izgleda prelazak izmedju dve drzave u okviru Evropske unije:

Sa leve strane se samo vidi tabla sa oznakom 'Belgie' i to je to. Nema rampi, nema carina, nema carinika koji te pitaju 'a zasto si ti dosao kod nas' kao da cu mu kucu oteti. To je jedna od lepota zivota u NL, odnosno EU. Takodje, duz puta se mogu videti i vetrenjace koje sluze za proizvodnju struje. Srecom pa nismo videli Don Quioteja a ni Sancha Pansu da pretrcavaju auto put. U suprotnom bih pomislio da nesto ozbiljno nije u redu iako nosim naocare...

Parkirali smo blizu glavne zeleznicke stanice ciji deo unutrasnjosti mozete videti na sledecoj slici:

Nisam slikao vise da ne bih izgledao kao zaludjeni turista ali verujte mi da je prelepo. A sto je tek visokoooo...Podseca pomalo na unutrasnjost zgrade fakulteta tehnickih nauka u BG, samo mnogo veci unutrasnji prostor.

Da nismo najgori sto se tice prevoza moze potvrditi i sledeca slika:

Tramvaji su prilicno stari, autobusi relativno. Bar sto se toga tice moze se reci da smo kao u evropi. Zaista sam bio iznenadjen tom slikom. Nije da sam ocekivao da ce oni leteti na posao sa BMW 1455 TDiSS ali nisam bas mislio ni da cu ovo sresti.

Antverpen kao grad takodje lep, ima glavnu ulicu koja je kao Knez Mihajlova sa prilicno istom arhitekturom.Npr:

Setajuci gradom naisli smo i na kucu Belgijskog, tacnije Flamanskog slikara Rubensa (ko se zeli informisati moze ovde http://en.wikipedia.org/wiki/Peter_Paul_Rubens ):

Za kraj ovog seta fotografija ostavljam prikaz jedne zgrade, kao i unutrasnje uredjenje druge gde se nalaze tri kafica (u okviru jedne zgrade) sa prilicno naprednim formama:

 

Za sam kraj ovog topika bih mogao napisati:

nisam popio piwo buduci da ga imam prilike popiti u NL. Steta je sto sam za sad propustio osecaj popiti B piwo u B.

kao sto vec opisah domacici u komentaru prethodnog topika: obratite paznju kad narucujete B cokoladu. Platih 6 eur za 'nesto' od bele cokolade sto sam bukvalno u jednom zalogaju mogao pojesti. Kad su moji saputnici videli sta i koju kolicinu te cokolade sam dobio u odnosu na moju velicinu nisu se mogli zaustaviti smejati narednih pola sata.

No nema veze, posedujem i ja inkriminisuce slike :D 

[ Generalna ] 25 Mart, 2008 10:08

I tako, skoro nakon mog povratka iz SER resili mi da odemo malo do susedne nam zemlje cuvene po cetiri stvari:

1. piwu

2. kobasicama

3. video snimku na kojem se cuje: oh, majn saci, komenzi ih bin spricen; dok se uporedo vidi momak na cijem desnom ramenu stoji istetovirano 'Mirko JNA 1972'

4. prvom, drugom, trecem (i mozda cetvrtom) rajhu

Sad vec svi znaju da je u pitanju Nemacka, oni koji nisu znali morace nazad u skolicu da obnove znanje :)

Elem, selo nas troje u auto i autoputem za D. Gnjavili smo i gnjavili kroz NL zbog silnih mera opreza i kamera dok nismo videli plavu tablu na kojoj pise Nemacka, uokvireno zvezdama evropske unije. Naravno ne na srpskom.

No, od tog trenutka se pocinje koristiti njihov cuveni autobahn na kojem se nemojte kretati ako:

* ste vozac iz holandije ili panceva (u oba slucaja pljuvace vas okolni vozaci)

* ako ne volite brzu voznju; autobahn, inace, nema ogranicenja u brzini kretanja vozila

* ako ste vozac od 'deset i deset' ili 'deset do dva', kako je ko naucio u pocetku; svi ce bezati od vas i samim tim predstavljati opasnost za druge na putu

Krajolik se menja dok sve dublje ulazimo u zemlju Nibelungera ocekujuci da nam iskoce Zigfrid i  kompanija. Prvo sto se primeti jeste da iako su jedna do druge postoji primetna razlika u flori D i NL. U D postoji i nesto sto se zove grmlje i zbunje cega, do tada mi nije upadalo u oci, u NL toga nema. Vreme kao i u NL: tmurno sa intervalima sunca, vetra, snega i kise. Prolazimo kroz kisne intervale polako se priblizavajuci nasem cilju: Dizeldorfu.

Od cega poceti. Arhitektura se vise razlikuje u stilu nego formi. Tj vrlo su slicni samo prikazani na malo drugaciji nacin. Mada ne mogu da prenebregnem dosta sire gradske ulice. Par kanala sa ubacenim kipovima u skladu sa tradicijom i predanjima, gomila ljudi na ulicama koji, kao i holandjani, ne gledaju kakvo je vreme napolju jer su se ionako navikli na njega.

Ono sto me jeste iznenadilo jeste predusretljivost. Trazili smo prilaz altstad-u (centar) i dok smo stajali na semaforu nas vozac viknu tu rec kroz prozor momku u kombiju. Ovaj mu odgovori rukom pokazujuci mu da ga prati. Dok smo vozili iza njega, tacno se moglo primetiti da nas ceka, da ne zuri, i kad smo stigli na jedan od parkinga momak se zaustavio sa strane i sacekao da mu pridjemo da nam jos jednom potvrdi da smo stigli gde smo trazili. I pored mog ogromnog iznenadjenja rekli su mi da su poznati po tome. A mozda je u pitanju samo to sto je taj momak bio crnac...

No, first thing's first. Ne mere se setati gradom praznog stomaka. Tako smo se prvo zaputili pravac restorana na kobasice. I mogu reci stvarno odlicne kobasice; ko moze nek ne poseti D a da ne pojede barem jednu K ;)

Hrana u ponudi je vrlo bliska srpskoj, jaka i zacinjena. Przeni dimljeni vrat, ogromne zapecene sarme,nesto sto je slicno nasem podvarku ali na drugaciji nacin, gust pasulj, itd... I uz to naravno ide piwo. Sva piwa iz D koja sam do sad probao imaju po meni jednu negativnu stvar: bas preteruju sa 'prirodnoscu' i blaga su. Pre ovog, pio sam neko piwo od banane gde su me uveravali da je to super stvar jer ima talog na dnu. Whatever...

Nakon setanja gradom odlucili smo da polako se pakujemo kuci jer ipak smo dosli dan pred katolicki uskrs - citaj: ludnica u gradu. Jedino sto smo otisli da vidimo jos pred polazak jeste Rajna. Taj deo na kom smo izasli na reku neverovatno podseca na Dunav, staru kapetaniju i setaliste pored nje. Evo i primera kako sve to izgleda.

 

Jedino sto mi se apsolutno nije svidelo jesu dve stvari: okupljanje mladih koji znaju samo za pank,  skin, alkohol, u grupama od po desetak gde bas i nije prijatan osecaj prolaziti pored njih, kao i prikaz pijanih idiota u pola osam uvece koji zapisavaju zidove zgrada dok ih drugi snimaju u aktu i svi zajedno se cerekaju.

No, to samo moja balkanska neobrazovanost progovara.

Hajd, do cujenja...

[ Generalna ] 21 Mart, 2008 17:19

Zivot u Srbiji i dalje drema
Leto ide, zima puna kise i snega
Sve je isto samo mene nema... 

 

Nakon tri meseca golgote u iscekivanju svrsenog cina pred ministarstvom pravde, dobih ja moje papire i nakon vaganja izmedju 'sta sad u NL' i 'birokratija u SER koja me ceka da je razresim' prevladalo je ovo drugo.

Tako sam ja posle 100 dana (ali ne Vlade) sleteo na aerodrom Nikola Tesla. Na pasoskoj kontroli me jesu malo cudno gledali. Vrteli po pasosu, vrteli, no ne nadjose nista zbog cega bi me zadrzali te me samo pustise unutra. I ja po prvi put prodjoh unutar sale za dolaske kao posetilac u rodnom gradu.

Drugar me sacekao na aerodromu, seli u auto i krenuli put grada. Put kojim sam isao mnogo puta, ulice po gradu poznate ali to vise nije toliko moj grad.

To mi je sad grad secanja i uspomena, grad prijateljske i rodbinske ljubavi, grad sete i tuge za roditeljima.

Ali vise nije MOJ Beograd koliko god da ga poznajem od detinjstva.

Prijatelji i rodbina sa standardnim pitanjima. 'Kako ti je gore, jeste li se snasli, da li ti se svidja, kako sa jezikom i poslom, kakve su kirije, sta cete za stan, kako ti se cini mozes li, pratite li sta se desava ovde, sta pricaju gore o nama, kako se tebi ovde cini nakon nekoliko meseci' itd...

A ja sam samo jurcao po celom gradu da obavim poslove i vidim ljude.

 

Najtacnije stvari koje vam neko moze reci o zivotu u inostranstvu su:

1. zivis za odlazak sa porodicom na odmor, dani se provode u vrlo uskom krugu prijatelja koji se periodicno vidjaju

2. osobi koja je sama otisla u inostranstvo, bez ikoga iz starog kraja, makar isla  i kod rodjaka ili partnera u jednom trenutku ce shvatiti koliko teski neki trenuci mogu biti, kad ne nedostaju mesta vec ljudi sa kojima se neko poveravao i ko te poznaje ceo tvoj dosadasnji zivot.

A Srbija...kao Srbija...Sve manja i manja a na celu i dalje ljudi koji...aj necu da psujem.

 

[ Generalna ] 01 Mart, 2008 18:34

Stisale su se malo strasti oko otcepljenja Kosova, zivot se za obicne ljude polako normalizuje. Svakog cuda za tri dana, rekao je narod.

Smeta kad neki tamo ljudi meni pocnu da pricaju ko sam ja, kakav sam ja i kakav bih trebao da budem. Slovenci, Amerikanci, nemci, Francuzi...Svi ti nasi "saveznici" od ranije sad su nam macehe. Tako i treba kad se ne ucimo iz istorije.

Cisto primer, Francuskoj je podignut spomenik zahvalnosti na Kalimegdanu a ta ista Francuska nam je u I svetskom ratu isporucila municiju neodgovarajuceg kalibra. Stavise, da nije bilo Ruskog pritiska i pretnje da ce sklopiti mir sa Nemackom ne bi mi dobili pomoci od bilo koga sa zapada. Da i ne idem dalje u istoriju, do 1389 kad niko ne pomoze sasecenoj Srbiji posle  Kosova (opet sr*anje sa Kosova; kao sto Radovan III rece: svo sranje stize od Zemuna).

Kosovo, majka i maceha Srbima.

Ali, najvise bole dve izjave koje sam cuo

1. Australija je izjavila da je (otprilike receno) narod Kosova zasluzio drzavnost za koju se bori vec 20 godina. Vec 20 godina??? Halo!?!? A sta bi sa malopre pomenutom 1389-om godinom, sa Metohijom i kolevkom duha i kulture?

2. Izjave nekih Srba da treba zaboraviti na Kosovo i krenuti dalje. Mislim da me ovo jos vise boli i nervira iz prostog razloga sto ja ne mogu da zaboravim ko sam i sta sam. Sto ja ne prihvatam cinjenicu da neko zeli da istorija postoji od njega a ne pre njega. I sto mene generalizuju zajedno sa pripadnicima mog naroda koji jesu pravili gluposti i zbog kojih smo bili i jesmo u problemima.

Ne vidim nista lose u poznavanju i priznavanju svoje istorije. Ako se ne varam i Velika Britanija je veoma ponosna na sve sto su radili, makar to bili i masakri po drugim kontinentima.

A ja?

Ja sam Srbin, znam ko su mi roditelji, ko su mi dede i babe. Znam ko je kakav, ko je odakle dosao, ko je gde ziveo. 

Na ovoj slici od 01.05.1910. vide se moj deda (decak dole levo), pradeda i prababa (sede levo i desno) i cukunbaba (sedi u sredini), sa drugim mojim dedama i babama.

I niko nikad nece moci da mi 'objasni' ko sam ja, jer ja znam od koga sam potekao i kome pripadam.

To je ono sto cu preneti svom detetu u amanet, da je covek sa tradicijom i otadzbinom a ne drvo na osami koje se povija kako vetar dune...