I tako, skoro nakon mog povratka iz SER resili mi da odemo malo do susedne nam zemlje cuvene po cetiri stvari:

1. piwu

2. kobasicama

3. video snimku na kojem se cuje: oh, majn saci, komenzi ih bin spricen; dok se uporedo vidi momak na cijem desnom ramenu stoji istetovirano 'Mirko JNA 1972'

4. prvom, drugom, trecem (i mozda cetvrtom) rajhu

Sad vec svi znaju da je u pitanju Nemacka, oni koji nisu znali morace nazad u skolicu da obnove znanje :)

Elem, selo nas troje u auto i autoputem za D. Gnjavili smo i gnjavili kroz NL zbog silnih mera opreza i kamera dok nismo videli plavu tablu na kojoj pise Nemacka, uokvireno zvezdama evropske unije. Naravno ne na srpskom.

No, od tog trenutka se pocinje koristiti njihov cuveni autobahn na kojem se nemojte kretati ako:

* ste vozac iz holandije ili panceva (u oba slucaja pljuvace vas okolni vozaci)

* ako ne volite brzu voznju; autobahn, inace, nema ogranicenja u brzini kretanja vozila

* ako ste vozac od 'deset i deset' ili 'deset do dva', kako je ko naucio u pocetku; svi ce bezati od vas i samim tim predstavljati opasnost za druge na putu

Krajolik se menja dok sve dublje ulazimo u zemlju Nibelungera ocekujuci da nam iskoce Zigfrid i  kompanija. Prvo sto se primeti jeste da iako su jedna do druge postoji primetna razlika u flori D i NL. U D postoji i nesto sto se zove grmlje i zbunje cega, do tada mi nije upadalo u oci, u NL toga nema. Vreme kao i u NL: tmurno sa intervalima sunca, vetra, snega i kise. Prolazimo kroz kisne intervale polako se priblizavajuci nasem cilju: Dizeldorfu.

Od cega poceti. Arhitektura se vise razlikuje u stilu nego formi. Tj vrlo su slicni samo prikazani na malo drugaciji nacin. Mada ne mogu da prenebregnem dosta sire gradske ulice. Par kanala sa ubacenim kipovima u skladu sa tradicijom i predanjima, gomila ljudi na ulicama koji, kao i holandjani, ne gledaju kakvo je vreme napolju jer su se ionako navikli na njega.

Ono sto me jeste iznenadilo jeste predusretljivost. Trazili smo prilaz altstad-u (centar) i dok smo stajali na semaforu nas vozac viknu tu rec kroz prozor momku u kombiju. Ovaj mu odgovori rukom pokazujuci mu da ga prati. Dok smo vozili iza njega, tacno se moglo primetiti da nas ceka, da ne zuri, i kad smo stigli na jedan od parkinga momak se zaustavio sa strane i sacekao da mu pridjemo da nam jos jednom potvrdi da smo stigli gde smo trazili. I pored mog ogromnog iznenadjenja rekli su mi da su poznati po tome. A mozda je u pitanju samo to sto je taj momak bio crnac...

No, first thing's first. Ne mere se setati gradom praznog stomaka. Tako smo se prvo zaputili pravac restorana na kobasice. I mogu reci stvarno odlicne kobasice; ko moze nek ne poseti D a da ne pojede barem jednu K ;)

Hrana u ponudi je vrlo bliska srpskoj, jaka i zacinjena. Przeni dimljeni vrat, ogromne zapecene sarme,nesto sto je slicno nasem podvarku ali na drugaciji nacin, gust pasulj, itd... I uz to naravno ide piwo. Sva piwa iz D koja sam do sad probao imaju po meni jednu negativnu stvar: bas preteruju sa 'prirodnoscu' i blaga su. Pre ovog, pio sam neko piwo od banane gde su me uveravali da je to super stvar jer ima talog na dnu. Whatever...

Nakon setanja gradom odlucili smo da polako se pakujemo kuci jer ipak smo dosli dan pred katolicki uskrs - citaj: ludnica u gradu. Jedino sto smo otisli da vidimo jos pred polazak jeste Rajna. Taj deo na kom smo izasli na reku neverovatno podseca na Dunav, staru kapetaniju i setaliste pored nje. Evo i primera kako sve to izgleda.

 

Jedino sto mi se apsolutno nije svidelo jesu dve stvari: okupljanje mladih koji znaju samo za pank,  skin, alkohol, u grupama od po desetak gde bas i nije prijatan osecaj prolaziti pored njih, kao i prikaz pijanih idiota u pola osam uvece koji zapisavaju zidove zgrada dok ih drugi snimaju u aktu i svi zajedno se cerekaju.

No, to samo moja balkanska neobrazovanost progovara.

Hajd, do cujenja...