[ Generalna ] 19 Maj, 2008 22:42

Pre nego li se vratismo u nas mali dom skoknuli smo do Bosne. Jorz chruli je prvi put isao u doticnu republiku, pardon, drzavu. Ako izuzmemo onaj mali deo pruge beograd - Bar.

Rentirali smo auto, pripremili se za dug put i krenuli. Chevrolet Lacceti i nas cetvoro: dva vozaca da podele put od 600 i kusur km i dve putnice od kojih jedna vozi (al' ne sad) a druga zna put ;) 

Dok smo isli autoputem sve je bilo kako treba, meni poznat put jos odavno, dok sam isao po mestima u blizini. A onda nakon otprilike 120km dolazi granicni prelaz. Prvi put sam ulazio u Hrvatsku od onih letovanja sa kraja 80ih kad je bilo mnoooogoooo lepo. Kad je sve o cemu smo razmisljali bilo: na koju plazu idemo, sta jedemo, koga danas gadjamo iz zbunja...

Prolazimo u neutralnu zonu i priblizavamo se kontrolnom punktu. Iz kabine cujemo: dobar dan, vase isprave molim.

Olandske pasose je prosao i ne pogledavsi ih, moj srpski sa holandskom karticom se malo vise pregledao ali smo svi srecni usli u CRO.  Vozivsi se njihovim autoputem prvo sto smo rekli: mamu im njihovu jeste lepo ovde. Lepo su uredili, milina coveku da se vozi tuda, kroz sumu. Jedina dva podsetnika da taj deo bas i nije posecen jeste praznina na putu i dve 'gostione' koje stoje zatvorene i cekaju bolja vremena za osvezavanje putnika namernika.

Izlazimo iz CRO i ulazimo u Bosnu. Izvinite, pitamo, kuda najbolje za Gradacac? A najbolje ti je bolan tuda i tamo, odgovara na cistom bosanskom sluzbenik. Nasmejavsi se nastavljamo put ponavljajuci u kolima naglasak i reci carinika.

Necu opisivati sta se sve tamo radilo i desavalo, privatni su razlozi puta. Ali mogu reci da mi je osecaj bio veoma cudan. Do pre neku godinu sam slusao kako se tu ratuje, kako ginu ljudi, ko i sve kako i sta radi, Srebrenica, Sarajevo, Markale...A mi se vozimo i slusamo stari dobri r'n'r. Cak i susimo pantalone kroz prozor auta dok nas ostali gledaju zacudjeno (ne pitajte zasto, necu odgovoriti ;))

Loncari, zastoj za kahvu bez ratluka

Moj jedini komentar kad smo se vratili je bio: koliko sam video, zemlja je kao i u Crnoj Gori, kao u Srbiji. Ako je zemlja ista, zasto su ljudi ratovali i ginuli?!

Na to pitanje odgovoriti mogu jedino oni kojih vise nema...

Gradacac, pogled uz cevape

I naravno nisam mogao da posetim Bosnu a da ne pojedem cevape. Da je najbolje meso - nije, al da su kao jelo odlicni - jesu! 

Vracajuci se nazad ponovo smo prosli iste granice ali drugacije carinike i taman kad smi mislili da je sve gotovo desi se na izlazu iz CRO sledece: carinik pogleda papire, spremi one holandske pasose i zadrza se kod moje kartice. Vidim ja nesto nije u redu, zamislio se taj covek, pa nam kaze:

-Za ovom karticom postoji potraga.

Ja prebledeh, rekoh: prijatelju nemoj se saliti prvo put sam u hrvatskoj posle dvadeset godina, prosao na jedan dan i vec sam trazen??!?!

Kaze on nama: nemojte vi mene plasiti, nedelja je, kome se radi danas?

No bio je samo bag u sistemu i ipak se ispostavilo da nisam trazen ;)

Stoga, cuvajte se ljudi kad idete u nama bliske bivse republike, mozete ni krivi ni duzni da nastradate.

A mozda to samo paranoja progovara iz mene... 

[ Generalna ] 13 Maj, 2008 21:45

Posle nekog vremena eto mene opet u zemlji Srbiji, ne propustivsi mnogo od odlaska. Mislio sam da ce mi nesto nedostajati iz Beograda, da cu se obradovati ulicama i rekama, da ce me razveseliti govorni Srpski jezik. Mozda bi i bilo tako da smo imali vremena, bili smo 14 dana a kao da smo bili jedan dan.

Prvo s' pocetka: putovanje na Uskrs, najveci hriscanski praznik. Istina, treba proslaviti sa porodicom i prijateljima, posvetiti dan sopstvenom miru i uzivati u prazniku. Ali, mi smo morali da putujemo.

Kad smo planirali putovanje pre nekoliko meseci shvatili smo jednu stvar: ne zelimo vise da letimo Srpskom nacionalnom kompanijom za avio saobracaj u narodu poznata kao JAT. Razlozi: ne zelim da placam 300eur za povratnu kartu (po osobi) i da mi za to daju smrznuti sendvich uz kafu sa okusom vode za pranje stubista. Alternativa? Low-cost company. izbor je na kraju pao na GermanWings uz problemcic sto oni polecu iz Kelna. Znaci, vozom za Keln pa avionom za Beograd. 

Hmmm, ma nije to toliko lose, da vidim bar iz prikrajka i taj Keln. 

(Ovo je bio navodni razlog, pravi je bio taj da su mi se opet jele nemacke kobasice. Al' nemojte nikom pricat'  ;)  )

Elem, Malboro & Davidov, sednemo mi ujutru u voz. A voz... Kako bi to slikovito opisala legenda Srpskog filma (a i pozorista), Zoran Radmilovic: 

Leeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeepppp u p*iiiiiiiiiiizduuu materinu...

Odusevio sa vozom. Put do Kelna traje tri sata i ne oseti se. Naravno da sam i slikao ponesto (i pored prozivanja moje lepse polovine - o's ti ostaviti taj fotoaparat iz ruku? Pravi si turista! )

Upozorenje za muski rod: vrlo je zeznuto centrirati u solju u toaletu pri brzini od 200km/h! 

Prvo je stanica u Kelnu, drugo je enterijer voza, trece je zaseban kupe, cetvrto je prikaz rezervacije, nocnih svetala i dugmeta za poziv konduktera, peto je tabla sa podacima o broju voza, vagona, stanica kroz koje se prolazi.

Ipak...Dok pisem ove redove uhvatila me mala nostalgija za vremenom kad sam kao dete putovao vozom na more pa stanemo "negde" a onda ceo voz se pretvori u jednog ogromnog noja - svi istezu glave kroz prozor da vide gde su. Naravno, svi osim Selme ;) 

Inace stvarno je dobro uradjeno to sto vozna stanica se uglavnom nalazi ispod aerodroma ili autobuske stanice sto govori o razmisljanju arhitekata koji su sve ovo osmislili (npr kao na prvoj fotografiji odakle se sa perona eskalatorom dize na aerodrom). A ondaK samo pomislim na Beogradski "metro" i podidje me jeza sa kakvom su pompeznoscu to najavljivali. A zasto ovako nesto nije uradjeno i sa aerodromom Nikola Tesla? Paaa... Jedino objasnjenje bi bilo da neko u Srbiji kontrolise taksi udruzenja i uzima dobre pare za prevoz svih onih ljudi koji se ne mogu osloniti na GSB da ce ih dovesti za vreme za let. 

Keln kao...Keln. Ne znam zasto ali par ovih putovanja u Nemacku koja sam imao skoro nijednom mi nisu ostavili Nemacku u nekom sjajnom svetlu. Jednostavno mi je njihov eksterijer stran i siv i sumoran i kao da im na svakoj cigli u svakoj zgradi pise: 

Rad oslobadja (iliti cuvena 'nemacka disciplina')

Dogma koja zaista nije bila popularna u II svetskom ratu do danas, i ne zelim nikako da uvredim bilo koga, ali to je utisak koji sticem. 

Aerodrom nista veci od Beogradskog. Stavise neke stvari mi se i vise svidjaju na srpskom aerodromu. Gateway se sastoji od metalnog kontejnera koji (cini mi se) nikako nije bio usisavan i od prasine se maltene ne moze disati. Avion bolji od JATovog, osoblje ljubaznije (oh cudnog li cuda).

Aerodrom KelnPogled iz gateway-a

Dolazak u Beograd u popodnevnim satima. Odlozili smo kofere i krenuli u grad...

Inace, nas cetvoro je iznajmilo stan na te dve nedelje i zelim da upozorim one ljude koji uzimaju smestaj na ovaj nacin da ne ponove nasu gresku: nikako ne uzimajte stan preko agencije Jugostan! Nikako! I jos jednom: NE!

Samo cete se razocarati za sopstvene pare.

Srbijo....