Pisma iz NL

Posle nekog vremena eto mene opet u zemlji Srbiji, ne propustivsi mnogo od odlaska. Mislio sam da ce mi nesto nedostajati iz Beograda, da cu se obradovati ulicama i rekama, da ce me razveseliti govorni Srpski jezik. Mozda bi i bilo tako da smo imali vremena, bili smo 14 dana a kao da smo bili jedan dan.

Prvo s' pocetka: putovanje na Uskrs, najveci hriscanski praznik. Istina, treba proslaviti sa porodicom i prijateljima, posvetiti dan sopstvenom miru i uzivati u prazniku. Ali, mi smo morali da putujemo.

Kad smo planirali putovanje pre nekoliko meseci shvatili smo jednu stvar: ne zelimo vise da letimo Srpskom nacionalnom kompanijom za avio saobracaj u narodu poznata kao JAT. Razlozi: ne zelim da placam 300eur za povratnu kartu (po osobi) i da mi za to daju smrznuti sendvich uz kafu sa okusom vode za pranje stubista. Alternativa? Low-cost company. izbor je na kraju pao na GermanWings uz problemcic sto oni polecu iz Kelna. Znaci, vozom za Keln pa avionom za Beograd. 

Hmmm, ma nije to toliko lose, da vidim bar iz prikrajka i taj Keln. 

(Ovo je bio navodni razlog, pravi je bio taj da su mi se opet jele nemacke kobasice. Al' nemojte nikom pricat'  ;)  )

Elem, Malboro & Davidov, sednemo mi ujutru u voz. A voz... Kako bi to slikovito opisala legenda Srpskog filma (a i pozorista), Zoran Radmilovic: 

Leeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeepppp u p*iiiiiiiiiiizduuu materinu...

Odusevio sa vozom. Put do Kelna traje tri sata i ne oseti se. Naravno da sam i slikao ponesto (i pored prozivanja moje lepse polovine - o's ti ostaviti taj fotoaparat iz ruku? Pravi si turista! )

Upozorenje za muski rod: vrlo je zeznuto centrirati u solju u toaletu pri brzini od 200km/h! 

Prvo je stanica u Kelnu, drugo je enterijer voza, trece je zaseban kupe, cetvrto je prikaz rezervacije, nocnih svetala i dugmeta za poziv konduktera, peto je tabla sa podacima o broju voza, vagona, stanica kroz koje se prolazi.

Ipak...Dok pisem ove redove uhvatila me mala nostalgija za vremenom kad sam kao dete putovao vozom na more pa stanemo "negde" a onda ceo voz se pretvori u jednog ogromnog noja - svi istezu glave kroz prozor da vide gde su. Naravno, svi osim Selme ;) 

Inace stvarno je dobro uradjeno to sto vozna stanica se uglavnom nalazi ispod aerodroma ili autobuske stanice sto govori o razmisljanju arhitekata koji su sve ovo osmislili (npr kao na prvoj fotografiji odakle se sa perona eskalatorom dize na aerodrom). A ondaK samo pomislim na Beogradski "metro" i podidje me jeza sa kakvom su pompeznoscu to najavljivali. A zasto ovako nesto nije uradjeno i sa aerodromom Nikola Tesla? Paaa... Jedino objasnjenje bi bilo da neko u Srbiji kontrolise taksi udruzenja i uzima dobre pare za prevoz svih onih ljudi koji se ne mogu osloniti na GSB da ce ih dovesti za vreme za let. 

Keln kao...Keln. Ne znam zasto ali par ovih putovanja u Nemacku koja sam imao skoro nijednom mi nisu ostavili Nemacku u nekom sjajnom svetlu. Jednostavno mi je njihov eksterijer stran i siv i sumoran i kao da im na svakoj cigli u svakoj zgradi pise: 

Rad oslobadja (iliti cuvena 'nemacka disciplina')

Dogma koja zaista nije bila popularna u II svetskom ratu do danas, i ne zelim nikako da uvredim bilo koga, ali to je utisak koji sticem. 

Aerodrom nista veci od Beogradskog. Stavise neke stvari mi se i vise svidjaju na srpskom aerodromu. Gateway se sastoji od metalnog kontejnera koji (cini mi se) nikako nije bio usisavan i od prasine se maltene ne moze disati. Avion bolji od JATovog, osoblje ljubaznije (oh cudnog li cuda).

Dolazak u Beograd u popodnevnim satima. Odlozili smo kofere i krenuli u grad...

Inace, nas cetvoro je iznajmilo stan na te dve nedelje i zelim da upozorim one ljude koji uzimaju smestaj na ovaj nacin da ne ponove nasu gresku: nikako ne uzimajte stan preko agencije Jugostan! Nikako! I jos jednom: NE!

Samo cete se razocarati za sopstvene pare.

Srbijo....