Pisma iz NL

Pre nego li se vratismo u nas mali dom skoknuli smo do Bosne. Jorz chruli je prvi put isao u doticnu republiku, pardon, drzavu. Ako izuzmemo onaj mali deo pruge beograd - Bar.

Rentirali smo auto, pripremili se za dug put i krenuli. Chevrolet Lacceti i nas cetvoro: dva vozaca da podele put od 600 i kusur km i dve putnice od kojih jedna vozi (al' ne sad) a druga zna put ;) 

Dok smo isli autoputem sve je bilo kako treba, meni poznat put jos odavno, dok sam isao po mestima u blizini. A onda nakon otprilike 120km dolazi granicni prelaz. Prvi put sam ulazio u Hrvatsku od onih letovanja sa kraja 80ih kad je bilo mnoooogoooo lepo. Kad je sve o cemu smo razmisljali bilo: na koju plazu idemo, sta jedemo, koga danas gadjamo iz zbunja...

Prolazimo u neutralnu zonu i priblizavamo se kontrolnom punktu. Iz kabine cujemo: dobar dan, vase isprave molim.

Olandske pasose je prosao i ne pogledavsi ih, moj srpski sa holandskom karticom se malo vise pregledao ali smo svi srecni usli u CRO.  Vozivsi se njihovim autoputem prvo sto smo rekli: mamu im njihovu jeste lepo ovde. Lepo su uredili, milina coveku da se vozi tuda, kroz sumu. Jedina dva podsetnika da taj deo bas i nije posecen jeste praznina na putu i dve 'gostione' koje stoje zatvorene i cekaju bolja vremena za osvezavanje putnika namernika.

Izlazimo iz CRO i ulazimo u Bosnu. Izvinite, pitamo, kuda najbolje za Gradacac? A najbolje ti je bolan tuda i tamo, odgovara na cistom bosanskom sluzbenik. Nasmejavsi se nastavljamo put ponavljajuci u kolima naglasak i reci carinika.

Necu opisivati sta se sve tamo radilo i desavalo, privatni su razlozi puta. Ali mogu reci da mi je osecaj bio veoma cudan. Do pre neku godinu sam slusao kako se tu ratuje, kako ginu ljudi, ko i sve kako i sta radi, Srebrenica, Sarajevo, Markale...A mi se vozimo i slusamo stari dobri r'n'r. Cak i susimo pantalone kroz prozor auta dok nas ostali gledaju zacudjeno (ne pitajte zasto, necu odgovoriti ;))

Moj jedini komentar kad smo se vratili je bio: koliko sam video, zemlja je kao i u Crnoj Gori, kao u Srbiji. Ako je zemlja ista, zasto su ljudi ratovali i ginuli?!

Na to pitanje odgovoriti mogu jedino oni kojih vise nema...

I naravno nisam mogao da posetim Bosnu a da ne pojedem cevape. Da je najbolje meso - nije, al da su kao jelo odlicni - jesu! 

Vracajuci se nazad ponovo smo prosli iste granice ali drugacije carinike i taman kad smi mislili da je sve gotovo desi se na izlazu iz CRO sledece: carinik pogleda papire, spremi one holandske pasose i zadrza se kod moje kartice. Vidim ja nesto nije u redu, zamislio se taj covek, pa nam kaze:

-Za ovom karticom postoji potraga.

Ja prebledeh, rekoh: prijatelju nemoj se saliti prvo put sam u hrvatskoj posle dvadeset godina, prosao na jedan dan i vec sam trazen??!?!

Kaze on nama: nemojte vi mene plasiti, nedelja je, kome se radi danas?

No bio je samo bag u sistemu i ipak se ispostavilo da nisam trazen ;)

Stoga, cuvajte se ljudi kad idete u nama bliske bivse republike, mozete ni krivi ni duzni da nastradate.

A mozda to samo paranoja progovara iz mene...