Stisale su se malo strasti oko otcepljenja Kosova, zivot se za obicne ljude polako normalizuje. Svakog cuda za tri dana, rekao je narod.

Smeta kad neki tamo ljudi meni pocnu da pricaju ko sam ja, kakav sam ja i kakav bih trebao da budem. Slovenci, Amerikanci, nemci, Francuzi...Svi ti nasi "saveznici" od ranije sad su nam macehe. Tako i treba kad se ne ucimo iz istorije.

Cisto primer, Francuskoj je podignut spomenik zahvalnosti na Kalimegdanu a ta ista Francuska nam je u I svetskom ratu isporucila municiju neodgovarajuceg kalibra. Stavise, da nije bilo Ruskog pritiska i pretnje da ce sklopiti mir sa Nemackom ne bi mi dobili pomoci od bilo koga sa zapada. Da i ne idem dalje u istoriju, do 1389 kad niko ne pomoze sasecenoj Srbiji posle  Kosova (opet sr*anje sa Kosova; kao sto Radovan III rece: svo sranje stize od Zemuna).

Kosovo, majka i maceha Srbima.

Ali, najvise bole dve izjave koje sam cuo

1. Australija je izjavila da je (otprilike receno) narod Kosova zasluzio drzavnost za koju se bori vec 20 godina. Vec 20 godina??? Halo!?!? A sta bi sa malopre pomenutom 1389-om godinom, sa Metohijom i kolevkom duha i kulture?

2. Izjave nekih Srba da treba zaboraviti na Kosovo i krenuti dalje. Mislim da me ovo jos vise boli i nervira iz prostog razloga sto ja ne mogu da zaboravim ko sam i sta sam. Sto ja ne prihvatam cinjenicu da neko zeli da istorija postoji od njega a ne pre njega. I sto mene generalizuju zajedno sa pripadnicima mog naroda koji jesu pravili gluposti i zbog kojih smo bili i jesmo u problemima.

Ne vidim nista lose u poznavanju i priznavanju svoje istorije. Ako se ne varam i Velika Britanija je veoma ponosna na sve sto su radili, makar to bili i masakri po drugim kontinentima.

A ja?

Ja sam Srbin, znam ko su mi roditelji, ko su mi dede i babe. Znam ko je kakav, ko je odakle dosao, ko je gde ziveo. 

Na ovoj slici od 01.05.1910. vide se moj deda (decak dole levo), pradeda i prababa (sede levo i desno) i cukunbaba (sedi u sredini), sa drugim mojim dedama i babama.

I niko nikad nece moci da mi 'objasni' ko sam ja, jer ja znam od koga sam potekao i kome pripadam.

To je ono sto cu preneti svom detetu u amanet, da je covek sa tradicijom i otadzbinom a ne drvo na osami koje se povija kako vetar dune...