Nakon što smo se dogovorili kako ćemo i mog definitivnog usmeravanja ka zajedničkom životu u inostranstvu usledile su pripreme za odlazak.

Možda bi te pripreme bile i zabavne da nisu bile naporne.Pored svakodnevnog posla koji sam radio uveče bih se čuo sa mojom dragom i vreme provodio uz njen glas anđela koji mi sa druge strane skype-a dobacuje:

 ok, ja sam sada i zvanično zabrinuta.pa znaš li ti kako ovo zvuči, pa jesam li ti poslala knjige pre tri meseca a ti ih nisi ni pipnuo, kako ti zamišljaš da položiš taj ispit...

Nije da ih nisam pipnuo.Ako ništa drugo odneo sam ih od pošte do kuće.I prelistao ih.Bar u početku. A taj ispit što spominjem je prvi i osnovni korak bez kojeg kraljevska zemlja neće nikoga da uzme u razmatranje za dolazak u NL, kamoli da i dozvoli.

Na kraju sam morao sesti i zagrejati stolicu (neću reći koliko sam učio jer moja draga i moja okolina i dalje ne veruju da je to moguće) i polagati ispit. U ambasadi su me vrlo ljubazno dočekali, uzeli mi otiske svih deset prstiju na rukama (iskreno sam se nadao da neće i sa nogu, nije da se nisam kupao već jednostavno neprijatno bre), slikali me u kavezu u kom sam polagao verovatno da pored otisaka provere me i vizuelno.

I naravno olakšali me za 350eur.

Evropo...

Anyway, posle par dana agonije kažu meni ljudi iz ambasade da sam položio i mogu doći po potvrdu.Osmeh od uha do uha, lakim korakom lebdim ka ambasadi i uzimam famozni papir na kojem piše 'položio'.Broj poena: pri dnu.Nema veze, i na fakultetu sam najviše voleo kad dobijem 6 na ispitu koji spremam za jedno veče.

Šta sad i kuda sad?Papire overavam u sudu, stavljam Apostil pečat, prevodim na 'olandski i hitnom poštom šaljem za NL.A da bih bio siguran da je pošta došla na odredište koristio sam uslugu DHL.

Koji su me za tu isporuku olakšali za 100eur.Još ispade jeftino polaganje ispita.

Srbijo...

Uglavnom, papiri predati, tenzija raste jer se čeka ni manje ni više no mišljenje imigracionog odeljenja da li sam poželjan u NL društvu.To mi nikad neće biti jasno, zašto to zovu mišjenje kad je u stvari to presudno mogu li doći.Čak i papiri koje sad čekam ne zavise maltene od bilo čega drugog...Kad smo dobili mišljenje nakon mesec dana i još pozitivno našoj sreći nije bilo kraja.A ni njihovom računu koji je za to mišljenje postao teži za 900eur.

Lepo su meni stariji govorili : na zapadu je najskuplje znanje (čitaj mišljenje).Nadam se samo da mi nikad neće trebati njihov advokat.

Ali, ne lezi vraže...Znači, imam položen ispit, potvrdu da sam poželjan u NL, vizu na tri meseca koja mi omogućuje vreme da uredim papire i fali mi samo karta.Odem ja lepo u JAT i kažem: dobar dan, ja bih u inostranstvo tad i tad, molim vas kartu u jednom smeru.Oni kažu: može ali karta u dva smera, građani srbije nemaju pravo na kartu u jednom smeru osim ako nemaju radnu ili boravišnu vizu. Pokažem ja njima pasoš i vide oni vizu ali se opet natežu: znate, to nije baš boravišna viza...

Srbijo...

Nego šta je, pitam ja? I na kraju pozvaše stariju koleginicu koja je jedina prpoznala DiC oznake u vizi (a ne samo turistička C) i rekla ljubazno: naravno, dajte gospodinu kartu u jednom smeru.Srećan put. I vama srećan ostanak, pomislih u sebi. A o letu jatom i da ne pričam.Em je posebna priča, em im džaba i piksi i divac i sava glava i sve one poznate ličnosti u reklami kad je fuš kompanija.

Uglavnom, poslednja sedmica rezervisana za posete, viđanje nekih ljudi sa kojima se i neću skoro sresti,  obilazak nekih mesta, odluke šta nositi a šta ostaviti iza sebe...A o tome u nastavku koji će uslediti.