Polako ali sigurno dolazi i sredina novembra, period kad sam pre godinu dana dosao u NL. Prvo sto mi pada napamet jeste 1994 godina i Ruma. Grad u kojem sam tad sluzio vojsku. I pismo moje najbolje drugarice u kojem mi je jos tad napisala (ako kojim slucajem ovo procita eto da zna da se i dalje toga secam kao i da nisam musko-sovinisticko-balkanisticko-machisticko-djubre koje nece da prizna da je i ona nesto dobro & pametno rekla - sto je naravno interno razumevanje izmedju nas :)  )

  - Svi kazu da je godina dana u vojsci izgubljena godina, ali pitanje je koliko mi koji nismo u vojsci pametno iskoristimo tu godinu.

Sa punim priznanjem tezine koju nosi ta recenica mogu reci: ljudi, godinu dana je kratak period... Mislim da sam vrlo pametno iskoristio ovih godinu dana (dosao, stvorio porodicu sa divnom zenicom, nasao posao, jos da me nateraju da propricam holandski ;)  ). Bez laznog ususkavanja: ima vremena, tek sam dosao, moze mi se itd... Sto pre shvatite da je ovde vreme sve, pre dolazite do neceg.

A vremena u Srbiji sam imao na pretek. Iako i nisam - jesam.

Za mnoge od ovog trenutka pocinje pravi ispit, koliko zaista imaju u sebe poverenja da mogu izdrzati 'preko'.Godinu dana se nekome moze ciniti kao izlet, kao odlazak u vojsku.

13+ meseci je ipak druga prica.

I znajte da ako sa tim ne mozete sebe da ukalkulisete bice vam tesko.

Ja...odoh na spavanje.. nije jos vikenAd...